Knjiga koja na engleskom nosi ispravan naziv „Knjiga pet sfera“, delo Mijamota Musašija posvećeno umeću ratovanja, predstavlja čisto pragmatični poduhvat. Musaši ismeva spoljašnji sjaj i komercijalizaciju borilačkih veština, usmeravajući pažnju na psihološki i fizički aspekt smrtonosnog napada i odlučne pobede kao suštine ratovanja.

Njegov naučno agresivan, u potpunosti nemilosrdan pristup vojnoj nauci, iako nije bio široko zastupljen među japanskim majstorima borilačkih veština, predstavlja jednu visoko koncentrovanu karakterizaciju određenog tipa ratnika samuraja. Iako se u vezi njegovih dramatičnih podviga razvio čitav korpus legendi, malo se toga pouzdano zna o životu Mijamota Musašija. Ono što je on izneo o sebi u svojoj „Knjizi pet prstenova“ je primarni izvor istorijskih činjenica. Prvi put je u borbi ubio čoveka sa trinaest godina, a poslednji put sa dvadeset i devet godina. U jednom trenutku svog života on je navodno prestao da koristi pravi mač, ali je nastavio da zadaje smrtonosne udarce protivnicima sve do kraja karijere mačevaoca. Poslednje tri decenije života Musaši je proveo usavršavajući i podučavajući svoju ratničku nauku. Priča se da se nikada nije češljao, da se nikada nije kupao, da se nije ženio, da nije stvorio dom i da nije podizao decu. Iako je poznavao društvene veštine svog vremena i uistinu ih je preporučivao svakome, Mijamoto Musaši je u suštini išao asketskim putem ratnika do kraja svog života.

Ovo izdanje sadrži u sebi još jednu proslavljenu knjigu, Knjigu porodičnih predanja o umeću ratovanja, Jagju Munenorija, čuvenog samuraja koji se u poznim godinama posvetio zen budizmu. Otuda ova knjiga predstavlja spoj zena i borilačkih veština.

Knjiga koja na engleskom nosi ispravan naziv „Knjiga pet sfera“, delo Mijamota Musašija posvećeno umeću ratovanja, predstavlja čisto pragmatični poduhvat. Musaši ismeva spoljašnji sjaj i komercijalizaciju borilačkih veština, usmeravajući pažnju na psihološki i fizički aspekt smrtonosnog napada i odlučne pobede kao suštine ratovanja.

Njegov naučno agresivan, u potpunosti nemilosrdan pristup vojnoj nauci, iako nije bio široko zastupljen među japanskim majstorima borilačkih veština, predstavlja jednu visoko koncentrovanu karakterizaciju određenog tipa ratnika samuraja. Iako se u vezi njegovih dramatičnih podviga razvio čitav korpus legendi, malo se toga pouzdano zna o životu Mijamota Musašija. Ono što je on izneo o sebi u svojoj „Knjizi pet prstenova“ je primarni izvor istorijskih činjenica. Prvi put je u borbi ubio čoveka sa trinaest godina, a poslednji put sa dvadeset i devet godina. U jednom trenutku svog života on je navodno prestao da koristi pravi mač, ali je nastavio da zadaje smrtonosne udarce protivnicima sve do kraja karijere mačevaoca. Poslednje tri decenije života Musaši je proveo usavršavajući i podučavajući svoju ratničku nauku. Priča se da se nikada nije češljao, da se nikada nije kupao, da se nije ženio, da nije stvorio dom i da nije podizao decu. Iako je poznavao društvene veštine svog vremena i uistinu ih je preporučivao svakome, Mijamoto Musaši je u suštini išao asketskim putem ratnika do kraja svog života.

Ovo izdanje sadrži u sebi još jednu proslavljenu knjigu, Knjigu porodičnih predanja o umeću ratovanja, Jagju Munenorija, čuvenog samuraja koji se u poznim godinama posvetio zen budizmu. Otuda ova knjiga predstavlja spoj zena i borilačkih veština.